Село Висока

Село у планини

  Висока је село у општини Ариље у Златиборском округу. Село тренутно има око 400 становника. Смештено је на јужним обронцима Златибора, на 35 километара од Ариља, на највишој надморској висини у општини. Највиши врхови прелазе висину од 1350 метара.
  Висока се први пут помиње 1476. године. Тада је село имало 18. домаћинстава. Данашњи Височани махом не воде порекло од становника који су ове просторе насељавали у 15. и 16. веку. Већином, они су се одселили крајем 17. и почетком 18. века у време великих сеоба после аустро-турских ратова. Опустели простор су, половином 19. века, населили досељеници из Црне Горе, Херцеговине, Босне и Рашке о чему сведоче називи топонима и остаци ијекавског говора. Потомци старих Височана раселили су се у Војводину, Славонију, Мађарску и широм Европе.

  Становништво се у задњих тридесетак година добрим делом одселило у индустријске центре, највећим делом у Ариље. Они који су остали се углавном бави пољопривредом (сточарством, производњом кромпира и малине). У последње време постоје покушаји развоја сеоског туризма.
  Високу пресеца река Велики Рзав. У најнижем делу његове клисуре, налази се топли извор минералне воде, Височка бања. Бања је изузетна природна појава. Топла вода истиче из подземног језера по принципу спојених судова, меша се успут са речном водом и хлади. Овакав тип кањонских извора је "музеј природних термалних раритета", једини те врсте у Србији и бившој Југославији. Бањски извори су релативно млади, старости око 80 000 година. Бањска вода је бистра, чиста, без мириса и укуса, са температуром 23 степена Целзјуса. Вода садржи калцијум, магнезијум, хидрокарбонат, кисеоник, азот и слфиде. Вода припада категорији калцијум-магнезијум-хидрокарбонатним, олигоминералним, хипотермалним водама. Људи који долазе на ове изворе говоре како она лечи ишијас, реуму, живце, женске и кожне болести.